Svedok neuspelih reformi

In memoriam: Zoran Jeličić

Zoran Jeličić je jedini novinar koji je radio u sva tri najvažnija srpska nedeljnika – Ekonomskoj politici, NIN-u i Vremenu. Prvopomenuti je današnjim generacijama sasvim nepoznat jer nije uspeo da preživi devedesete, ali je za Zoranov profesionalni put, odnosno za njegovo formiranje kao novinara, najznačajniji. Jer, Zoran je svoju novinarsku karijeru započeo upravo u Ekonomskoj politici 1971. godine.

Tako je bio očevidac, ne samo kao puki posmatrač nego kao aktivni učesnik, vrhunaca velike privredne reforme iz 1965. godine, a onda i njenog strmoglavog kraha nakon obračuna sa srpskim liberalima krajem 1972, tj. političkim rukovodstvom Srbije toga doba na čelu sa Markom Nikezićem. Ali i sa vodećim ljudima Ekonomske politike – poznatu, ne slučajno naravno, i van granica zemlje kao “jugoslovenski ekonomist” – koji je snažno podržavao prokapitalistički kurs promena.

Malo zahvaljujući sticaju tih nesrećnih okolnosti, a pre svega zahvaljujući njegovom jasnom liberalnom opredeljenju, Zoran je ubrzo “gurnut u vatru” i (p)ostao glavni uvodničar EP narednih desetak i kusur godina, sve do svog odlaska u NIN na početku druge polovine osamdesetih.

Ta decenija je za liberalne novine i novinare bila izuzetno teška. Tržište i profit su bile zabranjene reči. “Morao sam po čitav pasus da potrošim da bih opisao dobit preduzeća”, ispričao je jednom prilikom Jeličić.

“Zdrav novac i borba protiv monopola jedino je čime država treba da se bavi u ekonomiji”, bio je njegov kredo koji je zagovarao takoreći gde god je stigao. Prelazak u NIN, u prelomnim osamdesetim, bio je rezultat Zoranove želje da se jedna šira i u širim krugovima uticajnija platforma iskoristi za promociju liberalno-demokratskih ideja.

S tim dvostrukim “pedigreom” jednog od ključnih ljudi u ekonomskom nedeljniku kakva je bila Ekonomska politika i u političkom nedeljniku kakav je bio NIN, Zoran Jeličić se prirodno nametnuo kao najpogodnija ličnost za prvog glavnog i odgovornog urednika novoustanovljenog Vremena.

Voleo je led; zato mu je valjda omiljeni sport bio hokej, a piće viski.

Mijat Lakićević
Nuns.rs, 16. januar 2018.

 

Leave a Comment