Srpski preduzetnici grudva na nizbrdici

IT industrija

Često se u Srbiji može čuti da se kao cilj postavlja izvoz IT industrije od tri milijarde evra. Poznavaoci prilika u ovoj grani, međutim, kažu da mi taj izvoz već imamo; srpske firme toliki izvoz već ostvaruju, samo što su registrovane u Mađarskoj, Bugarskoj ili na nekim još daljim destinacijama. Pa se, naravno, i taj izvoz uračunava u njihove bilanse. Uzrok tom bekstvu firmi, kapitala i ljudi je, to nije nikakva tajna, u rigidnim domaćim propisima i preprekama koje oni postavljaju preduzetnicima. Ma koliko inventivni bili, naši mladi pronalazači ne mogu da pronađu izlaz iz tog birokratskog lavirinta.

GOLDEN GEJT: Naši sagovornici to neće reći, ali njihov glavni zadatak je, u stvari, da srpskim preduzetnicima u oblasti informacionih tehnologija olakšaju posao i uklone razvojne teškoće, bilo da se one sastoje u nedostatku valjanih propisa, nedostatku znanja ili nedostatku novca. “Oni” su Lazar Stojković i Brano Perković, članovi organizacije “Srpski preduzetnici” (Serbian Entrepreneurs) iz San Franciska, gde se, kao što je poznato, i nalazi taj veliki čuveni most “Zlatna vrata”, a čiji je glavni zadatak da uspostave “most” između IT pregalaca u Americi i Srbiji. Stojković je već stari znanac čitalaca Novog magazina (vidi NM br. 223, avgust 2015), čovek koji je pre 4-5 godina, posle nekoliko uspešnih preduzetničkih poduhvata, ali i neuspešnih napora da se izbori s velikim razvojnim preprekama u Srbiji, rešio da ipak sreću potraži negde drugde. Gde bi nego u Americi, i to baš u Silicijumskoj dolini, svetskom centru IT industrije, gde radi u start-upu Super kao direktor za dizajn i kao mentor u kompaniji „500 Start-aps“, jednom od najvećih svetskih “pospešivača”, tj. “akceleratora” razvoja početničkih firmi. Iza Perkovića je znatno duža karijera, on je iz rodne Bijeljine otišao još 1993. godine, jednu deceniju je radio kao investicioni bankar u Londonu, na kraju bankarske karijere i za čuvenu Barclays banku, trgovao je tehnološkim kompanijama i listirao ih na berzama, nakon čega je pre tri godine prešao u privatni američki investicioni fond koji, između ostalog, ulaže u start-apove, a na našim prostorima je poznat pre svega kao vlasnik čuvenog fudbalskog kluba (reč je, da ne bude zabune, o američkom fudbalu) San Francisko fortinajners.
Na pitanje kada su i zašto odlučili da formiraju preduzetnički klub, Perković kaže da je to bilo pre oko godinu dana kada je Tihomir Bajić, biznismen iz San Franciska, okupio desetak ljudi sličnog ličnog i poslovnog “bekgraunda”. Prvobitna namera tog okupljanja bila je “međusobna ispomoć” ali se praktično od samog starta kao cilj nametnula želja “da pomognu mladim ljudima srpskog porekla koji pokreću svoje tehnološke kompanije, a nemaju iskustva, mogućnosti ili to jednostavno nikada pre nisu radili. Kako se u Silicijumskoj dolini širio glas o onome što radimo, tako je i organizacija rasla, pa danas imamo 75 članova. U početku smo bili fokusirani uglavnom na San Francisko, ali sada imamo članove i u Njujorku, Los Anđelesu, Novom Sadu, a očekujem uskoro i Beogradu”.
Ovde se u razgovor ubacuje Lazar: “Osnovna ideja ove organizacije je podsticanje preduzetništva među našim ljudima bez obzira na to gde se oni nalaze, dakle ne samo u Americi, i s te strane gledano ona je globalna. Ipak, pošto je naš fokus na tehnološkom preduzetništvu, sve je počelo od San Franciska kao svetske prestonice te industrije. Ogromna većina naših članova vezana je upravo za tehnološki ekosistem, bilo da su preduzetnici ili investitori. Uglavnom, kao što je Brano rekao, kada smo se okupili prva tema bila je da vidimo ima li uopšte smisla praviti neki klub ovog tipa i, ako ima, kako možemo da pomognemo jedni drugima. Međutim, ubrzo je svima postalo vrlo jasno koliko zapravo nedostaje neka spona između Silicijumske doline i Srbije, o čemu sam ja i ranije, ako se čitaoci sećaju, govorio upravo za Novi magazin. Dakle, odlučili smo da mi odigramo tu ulogu”.
Zašto baš sad?
“Mislim da su se stekle povoljne okolnosti” – odgovara Lazar. “S jedne strane, naše članstvo je odlično pozicionirano u San Francisku, imamo izgrađene uspešne karijere i široku mrežu privatnih i profesionalnih kontakata. Sa druge strane, tehnološka industrija u Srbiji se brzo razvija, događaju se veoma zanimljive stvari”.

U SRBIJI SE KAO CILJ POSTAVLJA IZVOZ IT INDUSTRIJE OD TRI MILIJARDE EVRA. SRPSKE FIRME TOLIKI IZVOZ VEĆ OSTVARUJU, SAMO ŠTO SU REGISTROVANE U MAĐARSKOJ, BUGARSKOJ ILI NA NEKIM JOŠ DALJIM DESTINACIJAMA

Na pitanje šta je to tako zanimljivo, Stojković nastavlja: “Beograd je jedan od retkih gradova u Evropi koji može da se pohvali da ima dve tehnološke firme takve veličine kao što su Nordeus i Seven Bridges Genomics. Zatim, lokalna start-ap scena raste ogromnom brzinom. Nedavno je u Beogradu upriličen ICO, tj. Initial Coin Offering kompanije GameCredits, kojim je prikupljeno 50 miliona dolara. Sve su to znaci vrlo dinamičnog tržišta u nastajanju. Nažalost, velikom broju srpskih start-ap firmi nedostaje poznavanje mentaliteta i navika zapadnih potrošača, koji su praktično njihovi glavni kupci. Mi tu kao organizacija vidimo veliku šansu i potencijal za povezivanje Amerike i Srbije”.

GUGL JE STIGAO: Sudeći prema prvim rezultatima, naši sagovornici i njihovi partneri se uopšte nisu prevarili. Od svega što su dosad uradili verovatno je najznačajnije dovođenje u Beograd svetskog giganta Gugla, do čega je došlo sredinom novembra, tokom beogradskog Venture foruma. “Naša početna ideja bila je da ljude iz Gugla upoznamo s tehnološkom scenom u Srbiji kako bi ovde pokrenuli Google Launchpad, njihov program podrške start-apovima. Jer, firmama koje prođu selekciju Gugl nudi mentorstvo, obuku u San Francisku, bespovratna sredstva bez ulaska u vlasničku strukturu kompanije, kredite za Google Cloud i drugo. Znači, u pitanju je vrlo dobar program koji u Evropi trenutno postoji samo u Poljskoj i Češkoj. Naša organizacija ima dobre odnose sa Google Ventures, koji je vrlo često i domaćin naših mesečnih sastanaka u San Francisku. Iz toga se rodila komunikacija oko inicijative za dovođenje Google Launchpada u Srbiju, koja je na kraju rezultirala nedavnom posetom Aleksandre Ole Krainski, glavne osobe za Launchpad u centralnoj i istočnoj Evropi i Rusiji, i dvoje mentora iz tog programa”, kaže Lazar.
U stvari, možda se na ovom primeru najbolje vidi značaj poslovnih veza i informacija koje nedostaju ljudima u Srbiji. Naime, nastavlja sad priču Brano Perković, “kada smo IT ekosistemu u Srbiji postavili pitanje kako možemo da im pomognemo, jedan od najčešćih odgovora bio je: ‘rešite problem sa Google Play Store’. Reč je o tome”, nastavlja naš sagovornik, “što korisnici Android uređaja u Srbiji mogu da kupuju aplikacije na njemu, ali naši programeri ne mogu da prodaju svoje aplikacije jer mehanizam naplate ne funkcioniše”.
“Trenutno – ubacuje se Stojković – oni moraju da osnuju firmu u inostranstvu i rade preko nje, što znači i da se porez plaća negde van Srbije. Znači, problem vrlo sličan onom s kojim su se preduzetnici u Srbiji borili punih 15 godina – da ovde normalno profunkcioniše Pejpal”.
“Mnogi ljudi su pokušavali da stupe u dodir sa Guglom, slali dopise i mejlove i pokušavali da dođu do sagovornika za tu temu ili bar da dobiju odgovor zbog čega Play Store ovde ne radi – ali bez uspeha” – preuzima reč Perković. I dodaje: “Mi smo putem naše mreže ličnih i profesionalnih poznanstava u Silicijumskoj dolini relativno brzo identifikovali pravu osobu koja sedi u Cirihu i koja je odgovorna za naš region. Znali smo da se u Beogradu sredinom novembra održava Venture Forum i odlučili smo da je najbolje da Gugl tada dođe u Srbiju. A uspeli smo da tu priliku iskoristimo i da organizujemo sastanak Gugla sa premijerkom Anom Brnabić i njenim ‘deliveri junitom’ zaduženim za tehnološko preduzetništvo”.
I predsednica Vlade je, ako se tako može reći, “položila ispit”. Prema Perkovićevim rečima, on je “bio prilično iznenađen koliko su članovi tima Ane Brnabić agilni i fokusirani. Vlada je delovala prilično brzo i uspela da objasni neke stvari oko kojih je Gugl imao dileme. Sastanak je bio u ponedeljak i već do kraja tog dana bilo je nekoliko stvari iz razgovora koje su ‘odrađene’ s naše strane. Sama premijerka je rekla da će sve oko Gugla biti pod njenom ličnom kontrolom, tako da smatram da je to bio veoma dobar sastanak. Sada je uspostavljena direktna komunikacija na odgovarajućem nivou i vrlo smo optimistični da će cela ta stvar oko Play Store uskoro biti konačno rešena”.
Osim ovog susreta sa predstavnicima izvršne vlasti, izuzetno su bili važni i sastanci koje su menadžeri Gugla imali sa, kako to kaže Stojković, “ključnim ‘stejkholderima’ u domaćem tehnološkom ekosistemu. Razgovaralo se sa Inicijativom Digitalna Srbija, Startitom, ICT Habom, predstavnicima programerske zajednice – JS Belgrade, HeapSpace, DaFED, Google Developer Group Serbia itd. – domaćim investitorima i nizom drugih ljudi. Mislim da posebno treba istaći da je sada uspostavljena direktna komunikacija između Gugla i srpske start-ap scene, što je ključno za dalji razvoj njihovih odnosa, tačnije za razvoj ove industrije u Srbiji”, ističe Stojković.
Kada se ovaj razgovor nađe pred čitaocima, i Perković i Stojković će već biti u Americi. U času kada su odlazili oni su, međutim, već znali svoje naredne zadatke. Prvi je da tamošnje investitore upoznaju s potencijalima IT industrije u Srbiji. Jer, kako kaže Stojković, “činjenica je da investitori u Silicijumskoj dolini ne znaju šta je Srbija niti šta se ovde dešava. Zato želimo da podignemo profil celoj zemlji u okviru globalnog tehnološkog ekosistema”. Drugi zadatak je konkretniji, ali možda i još zahtevniji – da iduće godine u Beograd dođu Epl ili Amazon. “Ono čime ćemo se sigurno pozabaviti jeste Apple App Store. Tu je identičan problem kao što je bio i sa Google Play Store. Moj lični program u prvom delu sledeće godine biće da probamo da pronađemo pravu osobu u Eplu koja može da nam pomogne da se taj problem konačno reši”, kaže na kraju Brano Perković.

Fokus: Biznis

Član Serbian Entrepreneurs kluba postaje se isključivo na preporuku drugih članova. Upravni odbor vrši selekciju kandidata. “Trudimo se da to budu različiti profili. Generalno, idealna osoba je ona koja može nekome da pomogne, koja ima lične ili profesionalne sposobnosti i konekcije. Naravno, i volje i vremena da se radu u klubu posveti. Mi nismo socijalni klub, gde se nalazimo da bi se pilo i jelo, fokus je apsolutno 100 odsto na biznisu. Razlog zbog kojeg ovo radimo jeste i to što je nama neko takođe pomogao kada smo došli u Ameriku. U mom slučaju Srbi u Čikagu, gde sam živeo prvih nekoliko godina. Sada osećamo da je pravo vreme da se na neki način taj lični dug vrati zajednici”, naglašava Brano Perković.

RasPETLJAvanje

Brano Perković: Iskreno govoreći, nisam bio svestan šta se ovde dešava u tehnologiji. Bio sam iznenađen, možda čak i više nego Guglov tim, koliko se stvari ne samo promenilo nego koliko njih postoji. Nisam imao nikakvu referencu. Start-apovi, velike i male tehnološke kompanije, ekosistem, fokus pojedinaca iz Vlade… Prilično je zanimljivo šta se sve dešava. A ako ja kao Srbin nisam znao šta se dešava, šta mislite koliko tek malo znaju ljudi koji nemaju nikakve veze sa Srbijom? Još uvek kad spomeneš odakle si, iz Srbije, mnogo ljudi geografski ne zna gde se ona nalazi, a tek nemaju pojma šta se ovde dešavalo poslednjih godina… Za sve to će biti potrebno vreme. Možda ćemo da organizujemo ture iz Amerike da se podigne svest o tome šta Srbija ima, mada bi idealno bilo da to budu ture u oba smera. Zato su važne inicijative kao ova sa Guglom. Mi kao Serbian Entrepreneurs možemo da uradimo mnogo, ali još uvek nemamo toliko snažan sistem da možemo da dovedemo 10-15 start-ap firmi odjednom u Silicijumsku dolinu. Gugl to može, on ima grupaciju koja se samo time bavi i za njih to nije neki problem.

Lazar Stojković: Ja sam ovde relativno često, dolazio sam 4-5 puta godišnje. Ove godine se, međutim, desilo da uopšte nisam bio u Srbiji, što je za mene bila duža pauza i vrlo sam se prijatno iznenadio koliko je sve u međuvremenu uznapredovalo. Recimo, pomenuo sam već ICO GameCreditsa. Dakle, lokalna kompanija iz Beograda – čiji je osnivač, doduše, ruski državljanin – putem emitovanja i prodaje kripto valute tokena prikupila je 50 miliona dolara za svoj dalji razvoj. I to je jedna od stvari kojima malo gradova u Evropi može da se pohvali. Dalje, formirana je Inicijativa Digitalna Srbija, koju su pokrenuli Nordeus, Seven Bridges Genomics, Microsoft, Startit, Telenor… Iz toga se rodila i fondacija Petlja, koja je obezbedila da učenici koji sada imaju programiranje u osnovnim školama od petog razreda uče nešto što je zaista upotrebljivo. Programski jezik Python, koji sada uče, mogu da koriste za sve živo: web development, data science, Internet of Things (IoT), dronove… Dalje, Startit je nastavio da širi svoju mrežu centara po Srbiji. Trenutno ih ima osam, za koji mesec bi taj broj trebalo da bude deset, što opet širi njihov kapacitet da besplatno obrazuju ljude u našoj zemlji – od dece koja uče kako da naprave svoju prvu video-igru, preko kurseva prekvalifikacije za nezaposlene, do radionica za ozbiljne, oformljene programere koji preko njih mogu da se upoznaju sa stvarima kao što su VR (Virtual Reality), AR (Augmented Reality), AI (Artificial Intelligence). Dalje, sprema se niz novih investicija u industriju o kojima ne bih još uvek javno govorio. Sve to je jedna velika mreža koja nastavlja brzo da raste i razvija se”.

Alhemija od milion dolara

Jedan od prvih uspeha “Srpskih preduzetnika” je formiranje kompanije Alchemy Cloud u martu ove godine. Sasha Novakovich, Srpkinja druge generacije, koja je osnivač start-apa Tize, dogovorila je sa Markom Gaćešom, vlasnikom start-apa dryTools iz Novog Sada, spajanje njihove dve kompanije. Sasha je u novu kompaniju donela svoje poznavanje američkog tržišta i profesionalne kontakte, a novosadska ekipa svoj uhodani tim odličnih programera. Tako je nastala nova SaaS – što je skraćenica od Software as a Service – platforma za brz razvoj proizvoda u hemijskoj industriji, koja je već u aprilu dobila investiciju od milion dolara za proširenje poslovanja.

Stefan Stokić, veliki kombinator

Članstvo u Klubu je prilično raznoliko. Ima ljudi koji su imigranti druge generacije i koji nikada nisu bili u Srbiji, ali ima i onih prve generacije, kao što su Brano i Lazar. Ima muških, ali i ženskih članova. Veliki je i raspon godina. Na primer, najmlađi član Stefan Stokić, osnivač kompanije Slik, ima 17 godina i najmlađa je osoba koja je ikada primljena u Y Combinator, najpoznatiji start-ap akcelerator na svetu. Čak je i Volstrit džornal pisao o njemu, a neki od članova organizacije su investirali u njegovu kompaniju. Naravno, Slik nije jedina kompanija nekog od članova u koju su drugi članovi investirali; isto se desilo i sa firmom Meural.

Mijat Lakićević; Foto: Ivan Šepić
Novi magazin, 30. novembar 2017.

 

Leave a Comment