SNS i KPK

Dakle, ovako.

“Odnosi dve partije, države i naroda tradicionalno su bliski i prijateljski i neraskidivo povezani istim vrednostima i pogledima na svet”. To je Srpska napredna stranka izdvojila kao najvažnije iz saopštenja izdatog nakon sastanka njenog potpredsednika Marka Đurića i Šen Bejli, pomoćnice ministra za međunarodne odnose Centralnog komiteta Komunističke partije Kine. Do sastanka “na visokom nivou” došlo je, ako neko slučajno ne zna, tokom velike (tri dana, 200 partija, 600 učesnika) konferencije “Komunistička partija Kine u dijalogu sa svetskim političkim partijama”, održane poslednjih dana novembra i prvih dana decembra u Pekingu.

Ta vest, međutim, nije izazvala praktično nikakvu pažnju javnosti. U stvari, činilo se, najpre, da je to saopštenje posledica nedovoljne diplomatske veštine mlađanog Đurića, a zatim i da je njegovo prenošenje rezultat sličnog političkog iskustva pi-ar službe SNS-a. Jer, govoriti o poklapanju “vrednosti i pogleda” između jedne demokratske zemlje koja teži da se priključi Evropskoj uniji i njenom konceptu pravne države, za šta se makar deklarativno opredelila Srbija, sa jedne strane, i jednopartijske diktature u kojoj se ne poštuju osnovne ljudske slobode i prava, gde je i internet pod strogom kontrolom Ce-Ka, što i formalno i stvarno jeste slučaj sa Kinom, sa druge strane, tako je teški diletantizam da se prosto čini neverovatnim. I predstavlja, zapravo, svojevrsno podsmevanje građanima Srbije (uzgred, i proklamovanoj partijskoj politici SNS-a, ali to je već njihov unutrašnji problem). Tako da se čovek nadao da je sve to jedna omaška, gruba i ispod svih profesionalnih standarda, ali ipak samo omaška. I da će to na neki način, makar posredno, biti demantovano, tj. da će od tog saopštenja biti napravljen neki otklon.

“Kad ono, međutim”, umesto demantija stiže potvrda. Marko Đurić, valjda po uzoru na šefa, nije bio lenj nego je dao intervju za kineski državni list Gvanming dejli, a nisu bili lenji ni partijski pi-arovci nego su, pretpostavljamo najvažnije, delove tog intervjua iz daleke Kine preneli do Srbije. Već naslov – “Druge partije treba da uče na primeru KPK” – ukazuje na suštinu Đurićeve poruke, koja se malo dalje prenosi “integralno”. Dakle, “zemlja može da se brzo razvija samo sa snažnom partijom. Istorija Srbije je takođe pokazala da snažna vodeća stranka zaista može da učini nešto za javnost. Put KPK pokazao se ispravnim za kineski narod, a taj put mogao bi da bude primer za učenje drugim strankama koje žele da postignu razvoj i pritom ostanu nezavisne”, citira kineski list Đurićeve reči.

Obraćajući se učesnicima pomenute konferencije, kineski predsednik Si Đinping – koji već postaje polubožanstvo, poput Mao Cedunga – posebno je naglasio da Kina “neće izvoziti svoja rešenja i svoju politiku”. Jedan poznavalac međunarodnih odnosa to je prokomentarisao rečima: bolje da to nije rekao, sad znam da hoće.

Sudeći po najvišim funkcionerima ovde vladajuće partije, međutim, Đinping je svoj model Srbiji već “prodao”. Tačnije – Srpskoj naprednoj stranci, koja bi ga rado kopirala samo kad bi mogla. Da li će moći, videćemo, ali da vredno radi da to postigne – to stvarno niko ne može da joj ospori.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 7. decembar 2017.

 

Leave a Comment