Kako smo izgubili 750 milijardi evra

Tragajući za nečim sasvim drugim, kao što to često biva, nabasao sam na jednu vrlo zanimljivu analizu iz, ako sam dobro izračunao, aprila 2008. godine. Tada je u časopisu MAT Stojan Stamenković izložio svoju računicu razvoja Srbije od 1990. godine sa, kako se to kaže, projekcijom do 2015. U tom članku Stamenković zapravo pokazuje koliko je Srbija izgubila u vidu bruto domaćeg proizvoda, najpre od 1990. do „petooktobarske revolucije“ 2000, a onda do te do 2008. godine. Zatim daje dva scenarija razvoja, optimistički i pesimistički, do 2015. godine. To me je i posebno privuklo – da vidimo šta smo „sanjali“, a šta nam se stvarno dogodilo u poslednje dve i po decenije.

Prema Stamenkovićevoj računici, dakle, za tih 10 godina, počev od 1991. i zaključno sa dvehiljaditom godinom, Srbija je izgubila BDP u vrednosti od 175 milijardi. I to ne računajući štetu od rata sa NATO koja je procenjena na tridesetak milijardi evra.

U narednom razdoblju od sedam godina (2001-2007) Srbija je izgubila 210 milijardi evra. Činjenica da je izgubljeni BDP u godinama napretka veći nego u godinama propadanja deluje paradoksalno, ali zapravo pokazuje koliko su ekonomske posledice pogrešnih političkih odluka dugoročne i koliko je teško nadoknaditi izgubljeno. Naime, izgubljeni BDP do 2000. svake godine raste, da bi na kraju dostigao 30 milijardi evra. Zahvaljujući privrednom rastu koji od tada kreće, izgubljeni dohodak se u narednih pet godina stabilizuje na dostignutom nivou, da bi tek posle 2005. počeo da opada.

Za razdoblje od 2008. do 2015. Stamenković je tada, kao što je rečeno, napravio dva scenarija. Prvi, optimistički scenario, zasniva se na pretpostavci da će započete reforme biti nastavljene, da će priliv stranog kapitala biti (i dalje) značajan, te da će biti zadržane dotadašnje stope razvoja. Prema toj varijanti, dakle, BDP bi do 2015. porastao za oko 70 odsto, ali gubitak potencijalnog BDP-a i dalje traje i iznosio bi – 235 milijardi evra.

Prema pesimističkom scenariju, u kojem manje-više izostaju pomenute pretpostavke, prosečna stopa rasta BDP-a u ovom razdoblju iznosi oko dva odsto, dok se ukupan gubitak BDP-a penje na 285 milijardi evra
Dakle, kada se sve ovo sabere, Srbija je za poslednjih 25 godina izgubila 670 milijardi evra.

Međutim, kao što znamo, u poslednjih sedam godina nije ostvaren ni ovaj „crni scenario“, kako ga je nazivao Stamenković. Umesto rasta po dva odsto godišnje, kao što pokazuje nedavno objavljena analiza Svetske banke, Srbija je od 2008. do 2014. godine praktično stagnirala, ostvarivši rast od svega 0,3 odsto. A kad se uzme samo poslednjih šest godina, dakle razdoblje od 2009. do 2014, Srbija nazaduje jer je ostvarivala prosečni godišnji pad BDP-a od 0,3 odsto. Tako će umesto pedesetak milijardi – koliko je, da podsetimo, predviđao crni scenario – Srbija ove godine ostvariti bruto domaći proizvod od oko 33 milijarde evra. (Uzgred, prema optimističkom scenariju, Srbija bi ove godine imala BDP od 60 milijardi evra, odnosno po stanovniku 8.300 evra, umesto 5.000 koliko zaista ima.)

Ako se uzme ono što se zaista desilo, čak i ako se odbiju posledice krize, Srbija je preko onoga što je predvideo Stamenković gubila još po desetak milijardi godišnje, tj. ukupno dodatnih 80 milijardi evra.
Sveukupno, dakle, izgubljeni BDP Srbije u poslednjih četvrt veka iznosi 750 milijardi evra. To je u proseku 30 milijardi evra godišnje. Što znači da je Srbija svake godine gubila po jedan svoj današnji bruto domaći proizvod.

Sve one prethodne silne brojke i slova možete da zaboravite, dragi čitaoci, samo ovo nemojte: 750 milijardi evra. Izgubljeno. Bez šansi da bude pronađeno i vraćeno vlasnicima.

Mijat Lakićević
Peščanik.net, 22. novembar 2015.

 

Leave a Comment