Ima kupaca za Frikom, Dijamant, Merkator

Intervju Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Otkako su raspisani predsednički izbori, politika je sasvim natkrilila ekonomiju. A onda se “desio Agrokor”, pa su se svi zabrinuli. S obzirom na činjenicu da je reč ne samo o hrvatskoj nego (pre svega) o regionalnoj kompaniji sa snažnim uticajem (i) na privrede Slovenije, Bosne i Hercegovine i Srbije, prirodno je bilo da se razgovor o ovom problemu povede s prvim čovekom Privredne komore Srbije Markom Čadežom: Ne samo zato što bi “po definiciji” trebalo da ima ponajbolji uvid u stanje domaće privrede, nego što je naglasak u svom radu stavio na regionalne i evropske integracije.

Iako se situacija oko Agrokora bar privremeno smirila, moramo na početku ovog razgovora da pitamo kakve su perspektive Agrokorovih kompanija u Srbiji.
Kriza Agrokora nije od juče, taj slučaj pratimo već duže vreme i pravovremeno smo reagovali. Privredna komora je pre dve nedelje organizovala sastanak dobavljača i kompanija iz Agrokorovog sistema na kojem su učestvovali premijer i resorni ministri Vlade Srbije. Za nas je, pre svega, važno da Merkator S, koji ima gotovo hiljadu dobavljača iz Srbije, ostane stabilan, što je i postignuto. Srećna okolnost je da je Merkator S u vlasništvu Merkatora d.d. iz Slovenije, koji je opet ugovorom prilično dobro zaštićen od samog Agrokora kada je reč o izvlačenju novca, svakoj vrsti transfera, novom zaduživanju… Nakon tog sastanka u Hrvatskoj je donet tzv. Lex Agrokor, čime je situacija stabilizovana. Ostaje, naravno, da se u trouglu hrvatska vlada, dobavljači i banke konačno odluči šta će biti sa ovom, doskoro najvećom regionalnom kompanijom. Konsultantska kuća će uraditi tzv. “dju dilidžens” celog sistema i predložiće strategiju rešavanja ovog slučaja. Jasno je da Agrokor praktično više ne postoji i da je samo pitanje kako da iz sadašnje situacije svi izađu sa što manje gubitaka.

A kako stoji stvar sa druge tri kompanije. Recimo, Frikom je dobra kompanija, ali je prema nekim informacijama prilično finansijski iscrpljen jer je uzimao kredite koji su prebacivani centrali u Zagrebu?
Kakva je situacija s kompanijama unutar sistema tek ćemo videti kada se napravi ozbiljna analiza. Sa druge strane, firme u sklopu Agrokora međusobno su povezivane u skladu s poslovnom logikom, pa je tako Frikom povezan sa Ledom, Dijamant sa Zvjezdom i slično. Videćemo u narednom razdoblju kakve su te veze bile i da li će se, recimo, Frikom prodavati zajedno sa Ledom ili će te kompanije biti razdvojene. To ne možemo znati dok se ne uradi detaljna finansijska i organizaciona analiza čitavog Agrokora.

Postoji li interes za Frikom, Dijamant?
Postoji. Ali to je samo jedna od mogućnosti.

Strane firme ili domaće?
Zainteresovane su i domaće firme, ali i neki strani fondovi. Postoje i interes, i novac, i volja. Ali ne možete da kupite nešto što još ne znate šta je, dok sve ne bude jasno, dok se ne utvrdi na koji način su firme unutar sistema povezane, što kreditno što proizvodno, dok se ne vidi šta će biti strategija nove uprave. A da interes postoji – postoji. Postoji i za Merkator u Sloveniji, koji kao celina takođe može da bude predmet prodaje. I to treba sačekati. I slovenačka vlada je, kao što je poznato, svom parlamentu predložila “lex Merkator”, što nije loše. Time se slučaj podiže na državni nivo i svima šalje signal, i bankama i dobavljačima, da će dekompozicija Agrokora biti proces koji bi trebalo da bude sproveden kontrolisano.

Da se to opet ne svede na pokrivanje parama poreskih obveznika lošeg poslovanja pojedinih firmi?
Koliko ja imam informacija, ne postoji nijedna naznaka da neko u Vladi Srbije uopšte razmišlja na taj način. Sudeći po izjavama hrvatskih političara, ne vidim ni da je država Hrvatska spremna na tako nešto. Ona na neki način može da bude garant stabilnosti ili garant da će u dogovoru sa bankama i dobavljačima neke stvari sada funkcionisati, ali ni to ne može da traje večno. Cilj je da se napravi ozbiljna analiza, da se kompanija restrukturira i da se izlaz pronalazi u biznisu, tj. u biznis solucijama, dakle u promeni vlasničke strukture kroz ulazak drugog privatnog vlasnika. Postoji neki vremenski okvir u kojem može da se obavi restrukturiranje Agrokora, ali će se na kraju stvar rešavati prodajom. Nema drugog načina. Ne vidim da neka od ove četiri države – Slovenija, Hrvatska, Bosna i Srbija – raspolaže tolikim novcem kojim bi preuzela dugove.

Problem sa Agrokorom je pokazao, doduše na negativan način, prilično snažnu regionalnu povezanost. Komora je pak kao jedan od glavnih zadataka sebi postavila unapređenje regionalne privredne saradnje. Sa druge strane, na političkom planu malo-malo pa negde izbije neki kurcšlus. Koliko to ometa uspostavljanje jačih ekonomskih veza u regionu?
U poslednje dve godine izvoz Srbije u sve zemlje regiona raste, uključujući i Sloveniju, s kojom jedino nemamo suficit. Dakle, posmatramo li samo trgovinu, reklo bi se da negativnih efekata političkih turbulencija nema. Da li će dve firme međusobno da trguju, to ne mora da zavisi od trenutnih političkih odnosa. Trgovalo se i kada su okolnosti bile mnogo gore, ali da bismo uspostavljali mehanizme saradnje koji su na višem nivou od obične trgovine, da bismo formirali zajedničke firme, konzorcijume, zajednički nastupali na trećim tržištima, potrebno je da imamo i prilično solidnu političku stabilnost. Ne možemo da živimo u jednom političkom, a u drugom ekonomskom svetu. Kada dođe do zaoštravanja odnosa s Prištinom, na primer, neki procesi se zaustave. Kao što je, recimo, usaglašavanje fitosanitarnih sertifikata. Odlaze u drugi, treći plan jer to zavisi od vlada.
Važno je da shvatimo da je svaka od ekonomija na ovim prostorima pojedinačno mala i da mnoge stvari moramo zajednički da uradimo. Zbog toga je bitno da imamo jedinstveno zajedničko tržište. Do carinske unije doći ćemo na kraju, pa je zato realnije da za početak dogovorimo zajedničko tržište. Da kad kamion uđe u Srbiju na Horgošu ne bude zaustavljan sve do, recimo, Tirane, da svi dokumenti, sertifikati, inspekcijski nadzori budu sinhronizovani. To nije nuklearna fizika, to je nešto što zaista možemo da uradimo i što ni u političkim razmerama nikome ne može da šteti. Od toga sve ove ekonomije, Makedonija, Bosna, Albanija… mogu da imaju samo koristi jer zajedno činimo tržište od gotovo 20 miliona stanovnika. Tako postajemo ne samo pristupačniji i podsticajniji prostor za domaće firme nego i atraktivniji za strance. U Nemačkoj, Rusiji ili bilo kojoj drugoj zemlji ne gledaju nas više kao pojedinačne igrače, vide čitav region i procenjuju njegov kapacitet. Tek onda odlučuju gde će, u kojoj zemlji, locirati fabriku. Ako nema regiona kroz koji relativno slobodno mogu da se kreću – ništa od posla. I zato mi sebi moramo da postavimo pitanje da li zaista kamioni moraju da čekaju po 15 sati na granici? Ako se dogovorimo – ne moraju. Ne vidim nijedan razlog da to ne ostvarimo.

Nedavno se u novinama pojavio tekst u kojem se kritikuje uvoz paradajza iz Albanije, šta mi tamo izvozimo?
Raste i naš izvoz u Albaniju, možda u nešto manjem procentu, ali mi i dalje imamo veliki suficit, tako da ne vidim razlog da se rast uvoza iz Albanije, kao i iz bilo koje druge zemlje, dramatizuje. Albanci su mnogo uložili u proizvodnju povrća, pogotovo paradajza, on tamo stiže ranije i prirodno je da ga nude tržištu Srbije. Sa druge strane, mi smo, recimo, povećali izvoz crepa i drugog građevinskog materijala na albansko tržište. Ono što je posebno važno jeste da uspostavljamo više oblike saradnje. Nedavno su kragujevački “Milanović inženjering” i Delia grupa iz Tirane, jedna od vodećih građevinskih kompanija u Albaniji, potpisali sporazum o strateškoj poslovnoj saradnji. Pre mesec-dva dana to je uradio trgovinski lanac Lilly, kao i Mlekara Šabac, koja radi na povezivanju sa jednom mlekarom iz Drača.

Vi ste, reklo bi se, i lično uložili mnogo napora u povezivanje sa Kosovom, održano je dosada više privrednih foruma. A politički odnosi, naročito u poslednje vreme, daleko su od dobrih.
Političke prilike su nekad bolje, a nekad lošije, ali je privredna saradnja sve intenzivnija. Ne prođe nijedna nedelja da nemamo upite firmi sa Kosova koje traže vezu sa srpskim firmama i obrnuto. Devoli grupa sa Kosova u Srbiji ulazi u posao u oblasti telekomunikacija, interneta, IPTV. Organizovali smo im sastanke i s našim Telekomom i sa SBB-om oko različitih modaliteta saradnje. “Lučić grupi” iz Sombora, jednom od boljih proizvođača smrznutog povrća i voća, koja već izvozi u Rusiju, pomažemo da uspostavi saradnju sa jednim od vodećih distributera na Kosovu i s tamošnjim proizvođačima koji imaju svoje plantaže. Napravili smo dobru mrežu, gledamo kako da najbolje spojimo firme, gde su moguće sinergije koje će biti najproduktivnije i najefikasnije.

Pomenuli ste rast izvoza u region, ali izvoz i generalno raste, mada se čini i dalje nedovoljno.
Komora pomaže domaćim firmama da dođu do stranih partnera. Jedan od načina je nastup na međunarodnim sajmovima. Na osam sajmova, na koliko je srpska privreda prošle godine organizovano nastupala, uz podršku Privredne komore, potpisani su ugovori vredni 160 miliona evra. Takođe, radimo na povezivanju stranih firmi sa domaćim i to ciljano. Organizujemo za njih dane dobavljača. Recimo, kad je Eberšpeher, jedan od najvećih proizvođača auspuha za celu automobilsku industriju u Nemačkoj, ovde tražio dobavljače sposobne da rade velike serije, mi nismo pozvali sve firme iz te branše, pa ko se kako snađe. Tražili smo od Nemaca specifikaciju, da nam kažu šta im je potrebno, a onda smo obilazili kompanije širom Srbije, proveravali šta od toga mogu da proizvedu, imaju li potrebne sertifikate, zadovoljavaju li tražene standarde i slično. Ako nisu imali, pitali smo šta im je potrebno da bi ih dobili. Tek nakon toga smo spajali naše kompanije s nemačkim i njima prepuštali da se dogovore oko samog posla. Kragujevačka Teknia je sa Eberšpeherom već potpisala šestogodišnji ugovor, a pred potpisivanjem su i Goma lajn, takođe iz Kragujevca, i Agromehanika iz Boljevca.

Simens je takođe organizovao sajmove dobavljača.
Da, mnogo radimo i sa Simensom. Prošle nedelje s potencijalnim dobavljačima iz Srbije razgovaralo je deset velikih firmi iz Severne Rajne Vestfalije, uskoro dolazi i Libher, a za 31. maj zakazali smo veliki regionalni skup. Naime, s Nemačko-srpskom privrednom komorom u Beogradu organizujemo dan dobavljača na kojem će učestvovati firme iz celog regiona, a za susrete se prijavilo 48 velikih nemačkih kompanija koje traže partnere na zapadnom Balkanu. Takve skupove organizujemo i za velike trgovinske lance. Delez je prošle nedelje, u našoj organizaciji, razgovarao s malim i srednjim preduzećima o uključivanju u svoj dobavljački lanac, skup s Metroom planiran je u maju, sličnu aktivnost dogovaramo sa Lidlom, u zavisnosti od razvoja njihovih aktivnosti.

Pojedini poljoprivredni proizvođači se plaše da će Lidl prodavati uvoznu robu.
Možda nije dovoljno poznato, ali Lidl je pre dve-tri godine promenio nekadašnji koncept zasnovan na velikim, centralizovanim nabavkama od velikih proizvođača i na malom broju brendova koji su iz jednog centra distribuirani kroz ceo sistem. Novi koncept primenjen je prvo u Italiji, a onda i u drugim zemljama, tako da se danas Lidlov koncept ne razlikuje mnogo od onog koji ima Delez ili neki drugi trgovački lanac. Na osnovu naših dosadašnjih razgovora s predstavnicima Lidla, nema razloga za bojazan da će se oslanjati samo na strane dobavljače i da će sve uvoziti. Štaviše, verujem da će Lidl omogućiti našim dobavljačima da robu prodaju ne samo Lidlu Srbija nego i da je plasiraju u druge zemlje. Lidlu je u interesu da nađe dobrog dobavljača, kojeg može da pusti kroz celu svoju mrežu i uveren sam da mi možemo da im ponudimo takve proizvode.

Na osnovu svega ovoga ispada da Komora mnogo radi u korist privrede, ali je obaveznost članarine izazvala nezadovoljstva.
Ja razdvajam članstvo od članarine. Odlučili smo se za obavezno članstvo kao koncept koji obezbeđuje da Komora bude poslovna organizacija koja reprezentuje celu privredu, koja može da utiče na donošenje zakona, tako što Vlada ima zakonsku obavezu da privredu pita za mišljenje, a da privreda, kroz svoju asocijaciju, među sobom izbalansira rešenja. Ako nemate takav koncept, onda ćete imate udruženja velikih, malih srednjih, kakvih god. Pitanje članarine je nešto drugo. Odredili smo članarinu za koju mislimo da zaista nije opterećujuća, dali olakšice, oslobodili deo članstva plaćanja doprinosa… Ključno je da će se to pitanje rešavati kada bude konstituisana nova skupština Privredne komore Srbije – na jesen. Raspisani su izbori za 16 regionalnih parlamenata privrednika, koji bi trebalo da se završe do 3. juna. Nakon toga biće formirana skupština Privredne komore Srbije. Ona će odlučiti o radu Komore, pa i o finansiranju, o tome ko će i koliku članarinu plaćati.

Da li će Fijat iduće godine otići iz Srbije, kao što se priča?
Tačno je da ističe ugovor sa Fijatom i da slede pregovori o budućem razvoju fabrike i potpisivanje novog ugovora. Međutim, prema informacijama kojima raspolažem, ne vidim da postoji namera, pa ni opasnost da Fijat ode iz Srbije. To su potvrdili i razgovori koje je premijer Vučić vodio u Italiji s najvišim predstavnicima ove kompanije.
Uostalom, Italijani su u kragujevačku fabriku uložili veliki novac – više od milijardu evra. Zato mislim da će se rešenje tražiti u povećanju proizvodnje ili, ako to Fijat ne bude mogao sam da uradi, u dovođenju još nekog proizvođača koji bi popunio neiskorišćene kapacitete te fabrike. Jer, trenutno se proizvodi oko 90.000 automobila, a kapaciteti kragujevačke fabrike su za više od dvesta hiljada vozila.

Prema nekim informacijama, Fijat je dosada bio oslobođen poreza i doprinosa, da li će tako biti i ubuduće?
Što se tiče poreskih oslobađanja, prema važećoj regulativi, i domaći i strani investitori, ukoliko ulože određeni novac i zaposle određeni broj ljudi, deset godina su oslobođeni plaćanja poreza na dobit. U ovom slučaju, budući odnosi, pa i pitanje poreskih olakšica, rešavaće se kroz konkretne pregovore vlasnika kragujevačke fabrike – Vlade, odnosno države Srbije i Fijata.

Mercedes LED rasvete

Svaka kompanija koja ozbiljno namerava da ulaže na nekoj investicionoj destinaciji, uz ostale elemente, vrednuje i sposobnost domaće privrede, lokalnih kompanija da se uključe u njen dobavljački lanac. Zato smo, recimo, pre donošenja konačne odluke austrijske Zumtobel grupe, koja u svetu važi za “mercedes” led rasvete, da investira u Srbiji, da napravi veliku fabriku u Nišu, počeli upravo od dobavljača. Prvo smo videli koje naše firme mogu da proizvode delove za Zumtobel, napravili smo dva-tri kruga selekcije i kada smo došli do određenog broja preduzeća rekli smo: odlično, sad idemo dalje, sada ćemo da nađemo lokaciju. Odluci da baš ovde otvori fabriku, da u Niš smesti ne samo proizvodnju već i svoj centar za istraživanje i razvoj, doprinela je i činjenica da naš Elektrotehnički fakultet školuje zaista odlične, visoko obrazovane i stručne ljude, sposobne da postanu deo velikih visokotehnoloških i inovativnih kompanija kao što je Zumtobel.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 20. april 2017.

 

Leave a Comment