Davos – svetski, a srpski

Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider. Neki će mu možda izjavljivati saučešće. Drugi mu verovatno neće ni prilaziti. Ne, to nije dobra pozicija, šta god pojedini govorili i ma kako Srbija bila mala na skupu koji okuplja 70 šefova država i vlada, 350 svetskih lidera, 2.500 vodećih biznismena i niz slavnih ličnosti iz “industrije zabave”.

Tema ovogodišnjeg Foruma je “Stvoriti zajedničku budućnost u podeljenom izlomljenom svetu”, ali je glavna tema do pred sam njegov početak takoreći bilo pitanje da li će američki predsednik doći na samit. U času kada ovaj broj odlazi u štampu, Trampov dolazak je ipak potvrđen, ali ne i šta je poslednjeg dana samita, u četvrtak kada Novi magazin izlazi, rekao.

Ali i ovako “ex ante” može da bude zanimljivo ukazati šta se u ovom času od tog istinskog simpozijuma očekuje, te da li je i kako on odgovorio tim očekivanjima.

Prvo, recimo, kako je Tramp odgovorio na izazov kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je prošle godine bio glavna zvezda skupa zbog zalaganja za slobodnu trgovinu. Dobro, kinesko shvatanje i slobode i tržišta malo je neobično, blago rečeno – Evropska unija, recimo, već godinama za svoje firme u Kini traži tretman jednak onome koji kineski kapital ima u Evropi – ali je Đinping pobrao ovacije. Zato je tokom svog nedavnog boravka u Kini francuski predsednik Makron to svom domaćinu jasno stavio do znanja. Uzgred, Makron je Đinpingu darovao konja, što je, kažu poznavaoci, poklon koji priliči kraljevima.

Otud nije čudo što mnogi tipuju da nemačka kancelarka Angela Merkel neće biti glavni evropski oponent Trampu – budući da je njena harizma malo načeta iscrpljujućim pregovorima oko nove vlade, mada je na kraju ona (i) tu bitku dobila – već da će to biti “novi Napoleon” Makron. Naime, kada je već reč o “podeljenom svetu”, onda treba imati u vidu da su se rastale i, činilo se, neraskidivo povezane Evropa i Amerika. Pre svega, razume se, zahvaljujući Trampu, koji je bez pardona otkazao ljubav staroj dami. Da li će Davos biti mesto pomirenja – što je malo verovatno, ili nove svađe, što je verovatnije – možda će čitaoci u času kada u rukama budu držali ovaj broj NM već znati.

Jedna druga podela biće, međutim, još prisutnija u razgovorima u “švajcarskom mondenskom zimovalištu”. To je podela na bogate i siromašne. Zanimljivo je da kineskog predsednika prošle godine niko o tome ništa nije pitao iako su socijalne razlike u Kini veće nego u Americi. Videćemo pak šta će o toj temi reći indijski premijer Arendra Modi, tj. razmišlja li uopšte o tome i kakav je za tu boljku “recept” zemlje u kojoj se za svako radno mesto javlja hiljade ljudi.

Ironijom sudbine, slavna pred-petooktobarska parola “Srbija je svet” ostvarila se na neki pervertirani način. Tako bi i tema “srpskog Davosa”, Biznis foruma na Kopaoniku koji se održava odmah nakon beogradskih izbora, mogla da bude ista kao i na svetskom. Srbija je, naime, isto tako “izlomljeno” i antagonizovano društvo i pred njom se takođe postavlja pitanje kako u takvim okolnostima graditi zajedničku budućnost za sve njene građanke i građane. Kako sad izgleda, lakše će se sastaviti svet nego Srbija.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 25. januar 2018.

 

Leave a Comment