Pro(b)log

mijat2
Da se zaletim i skočim u ovaj b(r)log nagovorili su me prijatelji. Da li su to pravi prijatelji, kao i uvek, videće se naknadno, kad i ako isplivam na drugu obalu. Jes’, reći će neki, teško žabu u vodu naterati. U pravu su, ali samo delimično.
Nije me bilo strah od koprcanja u globalnoj mreži. Plašio sam se da sve ovo ne izgleda kao nekakav završni račun, svođenje bilansa na kraju karijernog puta. A još toliko toga imam da dam! Kome to uopšte treba, drugo je pitanje. Svejedno, bliska mi je stara pomorska izreka: ploviti se mora. Ne samo zbog toga što putovanje po otvorenom moru već samo po sebi izaziva bezbroj nadražaja. Nego pre svega zato što presecanje talasa i nehotice sadrži misiju: širenje slobode i oštrenje kritičkog uma. Dižimo sidro, kapetane.

***

Rođen sam 1953. godine u Zaječaru. Pravni fakultet sam završio u Beogradu 1975. godine, od 1977. sam bio novinar Ekonomske politike. U EP sam uređivao rubriku Jugoslavija, a početkom devedesetih pokrenuo i uređivao njen redovni mesečni dodatak Perspektive, posvećen evropskim integracijama Jugoistočne Evrope. Tih godina sam, takođe, bio stalni saradnik mesečnika Demokratija danas, koji je pokrenuo ugledni srpski intelektualac Zoran Gavrilović, u kome su redovno pisali Ivan Đurić, Mirko Kovač, Vladimir Gligorov…

Sa još desetak kolega, zbog suprotstavljanja tadašnjem režimu, krajem 1998. godine dobio sam otkaz u Ekonomskoj politici. Posle nekoliko meseci, početkom 1999, osnivamo novo preduzeće (E Press) i pokrećemo Ekonomist magazin. Od početka sam obavljao funkciju direktora i zamenika glavnog i odgovornog urednika, a u januaru 2001. postao sam glavni i odgovorni urednik. Posle prodaje EM, u martu 2005. godine, zadržao sam mesto glavnog i odgovornog urednika. Aprila 2008, zbog neslaganja sa novopostavljenim menadžerom, dao sam otkaz. Istom prilikom EM napuštaju Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić i drugi ugledni saradnici.

Nakon toga prelazim u Blic, gde sam pokrenuo i bio glavni urednik njegovog nedeljnog ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. godine prešao sam u NIN, na mesto urednika ekonomske rubrike. U aprilu 2011. dao sam otkaz i učestvovao u osnivanju nedeljnika Novi magazin, gde i danas obavljam funkciju zamenika glavnog urednika.

Pisao sam za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem bio sam urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, održavanih u Medija centru NUNS-a i prikazivanih na TV Studio B. Učestvovao sam na više okruglih stolova i konferencija, poglavito posvećenih ekonomskim problemima (razvoj, javna potrošnja, energija, siva ekonomija…), ali i opštim pitanjima, poput onog o nacionalnom pomirenju Srba i Albanaca održanom u Prištini početkom 2011. godine. Radio kao sam urednik-saradnik u časopisima Pregled (izdavač Javno preduzeće Službeni glasnik) i Limes plus (srpski „izdanak“ italijanskog geopolitičkog časopisa Limes, posvećenog zapadnom Balkanu). Dobio sam nagradu „Zlatno pero“ Kluba privrednih novinara, kao i nagradu kompanije Simens za članak o alternativnim izvorima energije.

Godine 2011. objavio sam knjigu Ispred vremena, koja se bavi nedeljnikom Ekonomska politika i reformskom decenijom u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Ova knjiga je poslužila kao predložak za izložbu Polet (o ekonomskoj propagandi u Jugoslaviji 1969-1980) koju je organizovao umetnički studio Metaklinika. Godine 2013, u koautorstvu sa Dimitrijem Boarovim, objavio sam knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu koja se bavi sudbinom dnevnog lista Borba, odnosno Naša Borba u kontekstu jugoslovenskih zbivanja od 1986. do 1998. godine.

Član sam Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Oženjen sam Olgom, otac dvoje dece, Nine (25) i Ivana (21).

Beograd, maja 2014.

Potpis