“Marksistička misao”, “Marksizam u svetu”, Praksis” naravno – samo su neki od časopisa koji su izlazili u bivšoj Jugoslaviji; svake godine u Aranđelovcu je održavan višednevni naučni skup “Marks i savremenost”, Korčulansku letnju školu da i ne pominjemo. Pogledajte malo danas te članke i rasprave. Žali bože vremena. O novcu da i ne govorimo (više…)
U prošlogodišnjem poslovanju Železare na zarade je za šest meseci otišlo 4,1 milijardu dinara ili oko 700 miliona mesečno. U 2015. se na zarade trošilo znatno manje – oko 470 miliona mesečno. Otkud taj ogroman skok zarada i u isto vreme enormni rast gubitaka. Ispada da je država Srbija kao vlasnik Železare stimulisala loše poslovanje (više…)
Javni sektor i pravosuđe su crne rupe Srbije. Po funkcionalnosti institucija Srbija je na 105 mestu na svetu (od 137 zemalja), a na trećem mestu, ali otpozadi, po efikasnosti pravosuđa (od 49 zemalja članica Saveta Evrope). O tome su na tribini u Užicu u petak 13. oktobra 2017. govorili: Vesna Rakić Vodinelić, Mijat Lakićević i Zlatko Minić. Razgovor vodila Svetlana Lukić. (više…)
Bilo je prirodno, s obzirom na sve okolnosti, da ovo bude vlada kontinuiteta. Ali – ne baš u toj meri. Ispostavlja se da je “partnerstvo” koje premijerka Brnabić naziva posebnom snagom, u stvari najveća slabost Srbije (više…)
U vreme “najžešće” privatizacije i liberalizacije, od 2001. do 2005, BDP Srbije rastao je po godišnjoj stopi od oko šest odsto, skočivši sa 14 milijardi evra 2001. na 21 milijardu evra 2005. godine. U isto vreme plate su udvostručene: sa oko 100 evra 2001. na 210 evra 2005. godine. Kako su jenjavali liberalizacija i privatizacija, tako su padale i stope rasta proizvodnje i plata (više…)
Znamo da je Đinđić voleo da na stranku gleda kao na preduzeće. Danas se pak stiče utisak da na opoziciju dominantan uticaj imaju ljudi koji na stranke gledaju kao na “partijske ćelije”, koji naročito vole da se na potrošače, tj. glasače, ljute i da im zameraju i ovo i ono (više…)
Zalivanje betonom zelenih površina na novobeogradskom Ušću najbolje odražava karakter aktuelne vlasti. Betoniranje parka oko Muzeja savremene umetnosti zaista je suvišno i može se objasniti samo kao čin nekog ograničenog, rigidnog uma koji ne dopušta da ljudi sami odluče kuda će da šetaju ili “pikaju” fudbal nego mora da im propiše i staze za kretanje i terene za igranje (više…)
