Daily Archives: July 7, 2017

Čekajući stoti

Hapšenje građevinskog inspektora zato što se približio kući ministra policije, hapšenje novinara koji je kritikovao bivšeg premijera, privođenje medicinske sestre koja podržava predsedničkog kandidata koji nije AV, provaljivanje tajnih podataka iz vojnog dosijea opozicionog narodnog poslanika… Ovih nekoliko vesti obeležilo je prve dane mandata nove predsednice Vlade Srbije.

I od toga kako će (se) to rešiti zavisi kako će biti upamćena. Jeste da te stvari nisu ono što čini glavninu posla jedne premijerke, ali bez njihovog rešavanja i ono važnije postaće sporedno. Jer, u svim pomenutim slučajevima na ovaj ili onaj način napadnuta su prava građana ili građanki, svejedno.
Na pravu građana počiva moderna civilizacija.

Digitalizacija je zaista dobra stvar stvar. I mogla bi mnogo da popravi kvalitet života običnih ljudi. Ali ako je tome namenjena. Ako će digitalizacija biti u funkciji nasilja i kršenja elementarnih ljudskih sloboda bolje je da je ne bude. Jer će samo doprinositi “efikasnosti” policije u kršenju tih sloboda, a ne u njihovoj zaštiti.

Vlada Srbije, a to pre svega znači osoba na njenom čelu, dakle Ana Brnabić, javnosti Srbije duguje odgovor na pitanje šta se u svakom od pomenutih slučajeva dogodilo.
O Savamali da i ne govorimo.

Ako su joj ovu temu izabrali drugi, onda je onu oko novog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom Ana Brnabić nametnula sama. U intervjuu američkoj agenciji Blumberg – prvom koji je dala po stupanju na dužnost (što mediji u Srbiji sigurno neće propratiti sa blagonaklonošću) i bukvalno prvog radnog dana – nova premijerka je poprilično neočekivano nagovestila raskid aranžmana s MMF-om. Ne naravno odmah i ne ovog tekućeg (čiju je sedmu reviziju upravo ispratila); reč je o budućem koji bi mogao da bude zaključen nakon isteka tekućeg u februaru 2018. godine. Štaviše, s obzirom na to da je u stručnoj javnosti vladao stav da bi to bilo dobro, a iz Vladinih krugova nije bilo suprotnih signala, činilo se gotovo izvesnim da će Srbija optirati za novi sporazum.

No, naravno, aranžman sa MMF-om nije obavezan; gomila zemalja ga nema, pa ne mora ni Srbija. Ono što u ovoj stvari zbunjuje jesu razlozi za takvu, eventualnu, odluku. Prema rečima Ane Brnabić, “nije sigurno da će Srbija tražiti novi aranžmana sa MMF-om jer on može da ometa ekonomski rast”. Zašto? Zato što je “ponekad MMF oštriji nego što je potrebno”, kaže Ana Brnabić.

U čemu se sastoji ta “oštrina”, premijerka nije obrazložila. Štaviše, ako se pogledaju protekle dve i po godine, onda o nekakvoj oštrini (bivšeg) “svetskog finansijskog policajca” ne može biti ni reči. Jer, osim smanjivanja fiskalnog deficita nijedan od ciljeva Vlada Srbije nije ispinjavala, ali joj je MMF redovno gledao kroz prste.

Biće, u stvari, da je Ana Brnabić dizgine zategla zbog Vučićevog obećanja da će plate i penzije do kraja ove godine biti povećane 10 odsto, što je MMF glatko odbio odgovorivši da se o tome može razgovarati tek prilikom izrade budžeta za narednu godinu. Možda Ana Brnabić misli da povećanjem plata i penzija, tj. povećanom domaćom tražnjom pogura domaću privredu i dođe do “zacrtanog” rasta BDP-a od četiri odsto? Neće biti prvi put da Srbija to pokuša. To je bio Dinkićev recept 2008. i Dačićev 2012. godine. U oba slučaja došlo je do porasta uvoza, budžetskog deficita i javnog duga.

Ako se po jutru dan poznaje, onda na početku mandata Ane Brnabić nemamo razloga za zadovoljstvo. Možda će prvih sto dana popraviti taj utisak.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 6. jul 2017.